Intervjui

Интервју са творцима представе North Force

О својој представи, Милена каже :

– North Force је представа о Делијама, о веровању у идеју, о снази групе, о херојству, моралу навијача, а првенствено је истинита, духовита, потресна, модерна и сурова прича коју потписују две жене. То је мушка представа, и навијачи су представљени као само друштво, а не као феномен унутар њега. Делије су модерни хероји, који сами бирају своје идеале. Један мали Шоне пре дербија губи заставу. Његова част и част фракције су доведени у питање. Да ли ће мали вратити заставу, или више никада неће доћи на Север?

Твоја сестра и ти расле сте у гротлу Звездиних навијача, на Сењаку. Шта је то што те фасцинира код навијача, и да ли прича с представе потиче баш са Сењака?

– Сестра и ја смо са Сењака, и овај комад сам написала са 18 година.Тада су сва дешавања полазила од Сењака, и читава екипа коју сам познавала била је одатле, тако да Сењака има много у представи али и искуства свакога од нас. Ultra boys-и су били једини модел који сам ја имала. Ликови у представи нису били издиференцирани али се знало која су четири главна лика. Када се почињало са радом на представи момци су стално уносили неке своје идеје и импровизације а ја сам на проби седела и дописивала сценарио. Оно што је задивљујуће у навијачким фракцијама је повезаност међу самим навијачима, то пријатељство и пожртвованост која их спаја. Оно што је мене задивило је и постојање хијерархије, јер се тачно зна ко су вође, ко има навијачког искуства и ко су носиоци читаве те приче. На стадиону заправо видиш каква ти је држава. Иначе, жанр представе је рађен по узору на античку трагедију, тако да је и читава прича приказана другачије, него што је можда неко и очекивао. Приказана је суровије, и снажније, и намерно су гажене неке устаљености, што је дало на драмском издизању.

Да ли ликови из представе имају сличности, намерне или не, с неким од навијача?

– То лето када сам започела писање North Force-а била сам у друштву Пере Паљића, који је изузетан дечко. Кроз његово понашање, приче, и уопште његово доживљавање живота, Јелена и ја смо виделе и једног од ликова представе. Тако да сам по Пери, заправо његовом презимену које је изузетно драмски потентно, и назвале лик из представе. То је био први лик који сам замислила и који се издвојио. Било нам је јако забавно слушати све приче из навијачког живота, са навијачких гостовања, тако да смо се радећи представу и веома забављали.Глумачка екипа је отишла на дерби, како би имала додира са самим Севером, па је некоме то била прва утакмица коју је одгледао, док има оних који редовно посећују Звездине утакмице.

Кроз читаву представу се прожима сукоб млађе и старије генерације зашто си баш на такав начин кроз представу приказала овакав однос?

– Цитираћу Дуја (лик из представе ) који је рекао “Клинци се тако челиче”! Старија екипа прозива млађу,али то није однос који је познат само у навијачким фракцијама. Увек су старији ликови, из краја, са ћошка били идоли млађима. Опет, да би им млађи пришли, доказивали су се на свој начин. Тако се ствара поштовање. Није представљен сукоб међу генерацијама,већ различито виђење живота, а у овом случају навијачких односа.

Стиче се утисак да старији све воде. Какве су шансе да се млади докажу на прави начин,али уопштено говорећи?

– Млади у Србији?Изузетно,тужна прича. У глобалу, све су разорене породице, деца без кинте која нису путовала, која нису могла да се школују, једноставно млади су постали део кола која воде низбрдо.Наравно да је свако могао да се докаже, али није могао очекивати да ће на било који начин бити прихваћен. Практично је ванредно стање било једино редовно стање генерацијама ’80.,’81.,’82….Међутим, читава та ситуација која је годинама владала и потресала породицу у глобалу, изнедрила је неке јако занимљиве људе, који нису веровали да ће бити боље, па нису имали проблем срушених снова; а тај проблем итекако имају старије генерације.

Проблем зависности је проблем младих у Србији.Колико је по твом сазнању заступљено дроге и алкохола на трибини?

– Ја не мислим да су навијачи нека изолована друштвена група, ОНИ СУ ДРУШТВО, па и овај проблем гледам као проблем свих генерација у земљи. Навијачи су другачије организовани од других које та прича коју они фурају уопште не занима, али на стадиону увек видиш где ти се налази држава. Иако статистике говоре да је сваки пети основац у Београду пробао дрогу, не знам засто навијаче издвајати на један безобразан начин када су управо ти основци сами навијачи.Они су та деца.

Колико вам је Звезда изасла у сусрет сто се финансирања саме представе тиче, и да ли вам је нека друга врста помоћи од СД-а у реализацији исте пружена?

– Ми и нисмо могли да очекујемо неког другог, сем Звезде да нам изађе у сусрет што се финансирања саме представе тиче. С једне стране су нам изашли у сусрет, али не као спонзори или донатори…

Питање појављивања девојака на утакмицама је јако комплексно питање. Пошто си од почетка рушила неке устаљености, како си задовољна Милиним ликом?

– Мени су девојке као појава на уткмицама јако симпатичне. Док вас нисам упознала нисам знала да у тој мери девојке посећују утакмице и шта је то што их привлачи на истим. Бојану сам на почетку писања дела замишљала као девојчицу која се труди да буде мушко и да буде другар с њима.Када смо састављали биографију за “Боки”, водили смо се социјалним моментом. Замислили смо Боки као девојку која је јако рано остала без маме и која није имала подршку и особу од поверења која би је усмерила на прави животни пут. У очајању се дрогира па су код ње и сви системи вредности померени, па се она често губи. У Србији постоји пуно пропалих породица и бракова, па сам предпостављала да ће и социјални моменат бити схваћен тотално уопштено.
Заправо, девојке могу да нађу своје место на утакмицама, јер жене имају своје место у друштву, а како су навијачи представници самог друштва тако је и девојкама место на Северу загарантовано.

О Делијама, припремама за представу, конзумирању алкохола и дроге, тучама, сличности са виђенијим Делијама, као и појаву девојке у навијачкој причи,глумци коментаришу:

“Шоне” – Све што се дешава у представи је засновано на једној импровизацији.Већина нас навија за Звезду и упознати смо с навијачима и Севером. Много тога из живота уопште, је пренесено на сцену. Хулиганство није аутентично представљено, као што је заправо у стварном навијачком зивоту. Желели смо да хулиганство што веродостојније представимо, али кроз причу са старијима који су одгледали представу, запазио сам њихову шокираност, а и збуњеност. Последњих 7 –8 година одлазим на утакмице и верујем да нека сличност с Делијама постоји, узевши у обзир да смо сви Београђани и да је Звезда прави београдски клуб.

“Робија” – Алкохол и дрога су заступљени свуда по улицама, свим крајевима земље, и не видим разлог због којег би печат био стављен на Север и стадион уопште. У позоришту не може реално да се прикаже живот тих младих људи, па је потребно прибећи и позоришним методима. Ово је ипак позориште и све је морало јаче да се прикаже.

“Крџа” – Ово је представа која ће се увек изводити и која је у самом духу Београда. Адреналин који је присутан на свим утакмицама, пренели смо у позориште. У представу сам унео све оно што уносим када одлазим на било коју Звездину утакмицу. Север је стил навијања и вољења клуба до крајњих могућности. Из тог стила произилазе овако добре кореографије и позитивна атмосфера, а Север одликује, права урбана, и нормална екипа младих људи.Звездини навијачи су ретко школовани навијачи. Одлика народа и Београда је Север. На утакмице одлазим редовно, па и Пеђу за ког ми је речено да личим из виђења познајем. Волим опуштену атмосферу, која влада на стадиону. Жаргон који је коришћен у представи, лично не користим, али сам баш због тога волео да одем на стадион.Тамо се максимално опустим, и све је доста искреније, реалније, боље…
Све што се дешавало у држави је било на граници инцидената, па се све преносило и на улицу, па и на стадион. Не видим шта је чудно што адреналин код младих изазива гнушање јавности уколико дође до ексцеса…све је то нормално.Такве емоције нас прате кроз читав живот, а Делије су то пренеле на најпозитивнији начин.

“Паљић” – Навијачи су ми супер. Имам другаре који су активни навијачи и они су постојећа група људи. Навијачи преко спорта залазе у све поре друштва, и живота уопште. Драго ми је што се читава навијачка прича ,а везана за експанзију Делија, шири свуда. Јако је здраво то што се они на такав начин друже и повезују.Њима је лепо сваког тренутка. Ја сам био на четири фудбалске утакмице до сада, али редовније пратим кошарку,и атмосфера је изванредна.

“Скар” – Представа је субјективан поглед и позив свима да се идентификују с Делијама.Кроз њих смо представили бунт читаве једне генерације,и њихову борбу, а све с циљем да се сви пробудимо.Звезда је део моје клиначке фантазије.Тучама су се ствари решавале, њима су се ствари и постављале, њима су се и рибе добијале, па ми није јасно засто на навијаче врше толики притисак, кад су туче саставни део свакодневног живота.
Политика је ушла у све поре друштва и живота,тако да политике има и на стадионима.

“Бојана”, једини женски лик, мушке представе – Свака девојка има индивидуалан разлог из ког долази на утакмице. Мислим да постоје односи, пријатељски или путем различитих веза, међу младићима и девојкама на утакмицама, али лик девојке који ја тумачим, није толико загрижен за Звезду.Бојана је заправо агресивна у нечему, чему уопште не припада.Она има своју самачку причу и аутистична је. Навијачи ми делују невероватно организовано.Сјајно,фасцинантно.Сматрам да девојке имају место на стадиону, као што и имају своје место у свакодневном животу.Људи више страдају од кланова и лобија, него жене од мушкараца.

Уз сценографију Вука Даутовића, млади глумци на оригиналан начин представљају причу, најмасовније и најорганизованије, навијачке групе у Европи..
Играју : Мила Манојловић (Бојана), Љуба Бандовић (Дуја),Данијел Сич (Шоне), Новак Симић (Скар), Милош Влалукин (Паљиц), Милош Тимотијевић, Слободан Павелкић (Робија), Бојан Зоговић, Жарко Лазић (Крџа), Срђан Пантелић,и Фила из Француске. За музику задужен Decra Selectah. Документарни материјал :Ненад Гаврановић.

Интервју је допуњена верзија интервјуа из Звездине Ревије, јануар/фебруар, број 537.
Интервју : Мила Радојичић.

Интервју са Гагом

1. Стање у ФК Црвена Звезда и однос према Управи?
Г. Стање у ФК није баш најбоље. Сви схватамо да би то требало да буде много боље него што је сада.

2. Однос према осталим вођама?
Могу да кажем да смо ми другари већ годинама. Врло смо блиски другови. Рецимо, мени је Шавија друг од трећег разреда основне школе када сам дошао у Миријево. Ми смо најбољи другари. Онда, Марко исто перфектан однос, дуго се знамо такође смо добри другови…Пеђа и Дража су стасали из нове генерације, исто перфектан однос. Драго ми је увек када ме назову, углавном Пеђа. Имамо контакт у вези навијања, драго ми је када ме зовну за неки савет, јер видим да су момци сасвим ок. Врло су креативни, воле Звезду, уживају у томе што раде што ми је много драго.

3. Како гледаш на иницијативе Белграде Бојса.
Одлично. За сваку похвалу. Да не будем несхроман, мислим да ту има и наше заслуге, јер су од нас учили неке ствари, а што се тиче њихових идеја и иницијатива то је фантастично, једноставно не само да настављају тим путем којим смо сви ми ишли него усавршавају и доводе до савршенства све то што је за сваку похвалу.

3. Да ли ће се правити лов на глодарске заставе као пре пар година?
Те млађе генерације навијача то треба да остављају. Мислим да они то сада можда мање раде. Мислим да би то требали да наставе и да појачају тај темпо што се тиче отимања гробарских застава. То је на њима да они то осете да то треба да раде.

4. Шта мислиш о нападима глодара и радоваца на мање и млађе групе Звездиних навијача ван утакмица и око њих?
Мислим да то говори о њима и њиховој моћи, колико су спремни, да као група нападну групу, а што се тиче тих њихових ситних испада то говори о њима самима.

5. Организација гостовања, како да буду масовнија и како да се обезбеди више виза?
Што се тиче иностраних гостовања и виза то не зависи само од нас, када буде регулисан визни режим, сигурно ће ићи више људи на инострана гостовања. Што се тиче домаћих гостовања, мислим да на њих највише утичу резултати, сами. Нормално, ми све радимо што можемо, ево рецимо сада, искористио бих прилику да позовем све ваше читаоце и навијаче да дођу у што већем броју, ми ће мо Вам јавити чиме ће се ићи аутобусима или возом, за Голубовце. Објавићемо такође и на СОС каналу и у дневним новинама да навијачи Црвене Звезде позивају све да идемо заједно у Голубовце. Ето, то покушавамо путем медија, а иначе се трудимо да ми нешто направимо, да буде занимљиво, да не буде то само гледање утакмице и навијање већ да ту буде и нека кореографија, да се деси нештто и да има шта да се преприча након тога.

6. Џајићев положај у Звезди у будућности?
Ја мислим да је Џаја легенда, да је много урадио за Црвену Звезду као играч а као функционер, познато је да нас је довео до врха света када је клупски фудбал у питању. Мислим да његов положај у будућности треба да се заснива на томе да својим искуством и занњем неког ко буде дошао на његово место научи и помогне да Звезда једног дана буде опет нешто у Европи.

7. Да ли мислиш да Звезда може да плати квалитетног странца?
Мислим да не. Можда неког источно европског играча али неког екстра квалитетног играча врло тешко. Зна се да сви клубови овде живе од продаје играча, да нема пара, нема улагања. Ту треба да се покаже технички директор Дуле Савић који треба да пронађе некога који би у будућности вредео а није довољно афирмисан.

8. Како ти је у браку?
Нисам ожењен.

9. Ко по теби има највећи утицај на Северу, група или појединац?
Мислим да група, када год се састанемо, као вође навијача створимо групу, а та група људи која полемише око неких ствари и донесе одлуку када већина дође до неког заједничког договора. Онда се тај договор испоштује што значи да је ипак група. То је мешана група из различитих група, свака група има неке своје специфичности…

10. Стање у рукометном клубу и како видиш решење и шта треба да се уради око РК?
Стање у РК је катастрофално, наш захтев је да Раде Радојевић мора да оде из Црвене Звезде што пре. Много људи иѕ СД очекује да ми будемо ти који ће да га отерају и да доведу некога. Ми хоћемо да пружимо максималну подршку што се тиче одласка Радета Радојевића, али то су наше могућности у сваком случају.

11. Колико има људи у УЛТРАС’у и да ли УЛТРАС постоји као група, уопште?
УЛТРАС постоји као група, али то су старији људи, има сигурно пореко 40 људи у њему. Ми смо сада већ у годинама, УЛТРАС је сада више синоним за навијаче Црвене Звезде…

12. Зашто се више не носи она дугачка застава УЛТРАС РЕД СТАР БЕЛГРАДЕ?
Знам на коју заставу мислиш, мислим да је та застава украдена једанпут од стране глодара, ми смо је повратили, али је не носимо али је нисмо сачували како треба… Много је велика, сада има и више група, тако да заузима и много простора. Обећавам да ћу се распитати шта је данас са том заставом. Нема потреба да толико простора заузима.

13. Да ли постоји млађа екипа УЛТРАС’а?
Не. Са нашом генерацијом УЛТРАС је заврршио свој век као посебна група.

14. Шта мислиш о млађим екипама Белграде Боѕса?
Одлични су.

15. Јоца Шурбатовић?
Он је мој друг који је ишао на Звездине утакмице пре и сада када се бави послом којим се бави. Он је звездаш, то је то.

16. Какав је осећај бити вођа навијача?
Тај тренутак када водиш навијање је врло леп осећај, када станеш испред те масе која те гледа, када чека да је поведеш, када је пун Север… Стварно је леп осећај и не може да се пореди са ничим другим.

17. Када си почео да навијаш за Звезду?
Откада знам за себе, 86 на Звезда – Панатенаикос ми је била прва утакмица и био сам одушевљен са атмосфером. Тада ме је Звезда купила за цео живот.
18. Коју тучу памтиш?
Најупечатљивија ми је Рад – Звезда на Бањици, на Трошарини када је било 200 људи на 200 људи, када смо улетели једни у друге и када сам добио један ожиљак а направио сам и пар сигурно са друге стране.

19. Која ти је група са Севера најорганизованија?
Белграде Боѕси.

20. Дешавања у Љубљани и наводно отимање застава од стране Хрвата?
Не знам да ли је то истина, али ако је истина то је брука. Шпекулише се око тога али ништа није потврђено званично, ми нисмо видели ту заставу код њих али ако је истина то је катастрофа и ту бруку ће Бањалучани морати да оправдају дебело.
На самој утакмици био је то сплет околности који се на крају завршио трагично по Црвену Звезду, путовали смо 20 сати, пут који се дупло краће путује, задржали су нас на граници намерно да би стигли касније, на почетак треће четвртине, једноставно та енергија која је била све јача и јача довела је до тога да чим су људи ушли у дворану запалили су бакље и избацили то из себе, нажалост завршило се трагично по КК. После толико година када смо бвидели Хрвате са друге стране само сам желео да некако прелетим тај паркет и да уђем међу њих…

21. Како коментаришеш празан Север на Маракани и лоше навијање на задњем баскет дербију?
Па, мора да се ради на томе, резултати доводењ људе на утакмице, као и Звездини успеси.

22. Како изгледају састанци навијача и ФК?
Увек имамо представнике навијача који иду на састанке са ФК међу којима сам и ја. То су Марко, Пеђа и Шавија, осим мене. Прво се договоримо између себе са навијачима какав ћемо став заступати па онда одемо код Џаје на састанак. Врло конструктиван кратак и јасан. Ми њима кажемо који су наши захтеви а онда они нама објасне докле може да се иде. Углавном испуњавају све што предложимо. Однас је на високом нивоу и врло је задфовољавајући.

23. Да ли користиш интернет и да ли посећујеш сајтове Звездиних навијача? Како си задовољан њиховим изгледом?
Користим интернет, понекад, на сајтовима сам био, задовољан сам нашим сајтом.

Интервју са Јоком – Heroes, водила Мила Радојичић

На питање, како је успео тако брзо да се пробије на Северу, упркос годинама, у неуспелом покушају да ми изврда на ово питање, одговара:

Јока : Тако што сам откачен, што сам првенствено имао подршку своје млађе екипе, зато што нисам искомплексиран, већ се трудим да свима изађем у сусрет. Старије поштујем али никоме не дозвољавам да прави будалу од мене. Са свима сам ортак и према свима сам коректан.
Да ли си за фору, која је углавном присутна на немачкој и енглеској тифо-сцени, да просек година прве екипе буде 30-35 година? Јока : Старији су ту, брате, да нам објасне како-шта иде, али на млађима све остаје. Старији су имали Загреб, Сплит, ино-гостованја и сусрете са правим хулиганима а сад ми све треба да осетимо…. Треба, ипак да старији буду ту. Ми, млади, луди, ово-оно, да одрадимо акције а они да нам помогну.

Испричај ми неку занимљиву акцију са твојом екипом, не мора да буде директна прозивка, али чисто, нека која је теби остала у сећању?
Јока : Па, оно, шта знам, све акције су сличне саме по себи, јуриш гробаре, бијеш их…стандардно. Прва акција, са екипом, кад смо се тек формирали била је најјача. Нисмо се много знали. Кад смо налетели на гробаре, тукли смо се а нисмо ни знали ко је ко. Успешно смо их пребили. Била је она фора, због жандара, девојка у хали, али је све на крају испало до јаја.

Значи, ниси противник женских екипа?
Јока : Ма, какви…то је cool. Идеш у акцију, налете жандари, а ви као фора шетате градом – не проваљује се…Одвојиш их са стране када је нека туча, не излажеш их опасности. До јаја су, ето, што да не…

Да ли вам је СД потпуно изашло у сусрет?
Јока : Сарадња нам је и више него фер и коректна. За свако гостовање, како домаће, тако и страно и више нам изађу у сусрет, него што се надам. За свако инострано гостовање нам таква буде организација, да нам само још ку*ве фале. Цео фазон је ту.

Да ли у потпуности можеш да се ослониш на своју екипу, у тучама, првенствено због доношења овако ригорозног закона о навијачима?
Јока : За целу своју екипу, могу да гарантујем да ће бити ту. Сви се до јаја знамо, углавном сви улећу и сви су ту кад треба.

У већини европских земаља, баш због оштрог спровођења закона о навијачима, туче се организују и по неколикокилометара даље од града у којем се одиграва утакмица.
Јока : Ма, које…каква Немачка, нема ништа од тога. Ако би нас закон притегао, пристали бисмо. Ма, гробари су пи*ке, индијанци, мишеви…нигде их нема. После текме, наваташ неку децу, срамота те да их бијеш…Распале су се све остале екипе по Србији и Југославији, мада, уствари ко је*е Југославију…

Да ли у Србији постоји још нека екипа, коју рачунаш у hool-екипу?
Јока : Млађа екипа Радоваца је смешна, а старија је била за неко поштовање. Ово сада, све је смешно! У последење време су се издвојили Таурунуми, који су јурили све живо, мада и они су мишеви и дај боже да се нагазимо са њима…Ма, то су клинци, Мађари, тамо преко баре…ма, пусти их у п…м…За 2,3 године Север ће да влада Србијом.

Мислиш ли да можете да одржите Север да влада Србијом?
На ово питање убацује се Стрча-МХ : Па, то што има мало људи на текми, нема везе са навијачима, то је због тога, какав се фудбал гледа! Сетимо се Звезда-Раднички Крагујевац, 45.000 људи, а шта је ово данас – крш! Није то до навијача, то је до играча!

Упада Јока ( са својим коментаром ) : Није до играча, то је до државе. Држава је пропала. Док се држава не буде дигла, нема ништа ни од нас Срба, ни од фудбала, ни од спорта, уопште.

Е, па сад ми одговори, да ли можете Север одржати да влада Србијом за 2-3, године?
Јока : Можемо.
Како?
Јока: Кренуће људи поново.
Како…?
Јока : Па, ја сам оптимиста.
Стрча, додаје : Тако што ће клуб узети приватници, биће више кеша, доводиће се бољи играчи и имаће људи шта да гледају! Јока, се надовезује : Ма, могу да остану наши играчи, него да их задржимо 4-5 година. Они су добри и талентовани момци. Они ће направити страшну машинерију.

Да ли би волео да Звезду води неки инострани тренер?
Јока : Ма, који ће нам…Само Срби треба да воде и играју у Звезди!

Сматраш ли да сте ускраћени за сусрете са правим хулиганима?
Јока : Много, много смо ускраћени. Мало гостујемо по Европи и иде нас мало. На пример, сад у Верони, нисмо ни имали прилике да направимо неки већи инцидент, иако је њихова навијачка група мала а да смо били у Риму са Лацијалима, не бисмо имали шта да тражимо. Шта мислиш о експанзији навијача, путем медија? Ваш приватни живот је другачији од навијачког живота.

У нашој земљи је још увек табу бити навијач. Медији вас прдстављају као наркомане, алкохоличаре, људе без посла и породице, то на неки начин блокира долазак нових генерација.
Јока : Ја бих драге воље угостио екипу новинара, која би дошла да ради емисију о мојој породици и мени, али да се разумемо нешто – не може свако бити навијач! Ја волим свој клуб и зато одлазим на утакмице. А ту су и ортаци са којима се одлично дружим. Ту су и нове авантуре, гостовања, рибице, лудило. Ми се дружимо и ван стадиона. Ја нормално идем у школу. Имам нормалну породицу и нисмо као коњи ограничени само на туче и утакмице.Тако се међу нама рађају права пријатељства. Нисмо ми измислили дрогу и алкохол на стадиону. Свако од свог живота ради оно што жели а ја никада нисам био у трипу дроге и алкохола.

Често вас људи, који немају везе са навијањем сматрају мангупима и криминалцима. Јесте ли стварно толико опасни?
Joka :Ми нисмо опасни по околину. Нисмо ми психопате да изађемо на улицу и бијемо недужан народ. Али јесмо опасни када налетимо на друге навијаче. У сукобу навијачких група лако може да се деси да пролазници страдају од каменица, флаша и других навијачких реквизита. Ето, једино тако смо опасни по околину. Иначе, смо нормални људи, имамо нормалне породице и девојке и нормалне животе.

Како објашњаваш феномен туче?
Јока : Па, шта да ти кажем, Мила, некада су ти сукоби материјалне природе, као код гробара – једни узимају паре а други изигравају мајмуне. Дешава се да се људи, који два пута дођу на утакмице, напију и надрогирају и онда продају му*а за бубреге…А туче између навијачких група два различита клуба долази услед конкуренције, доказивања, на неки начин и неиживљености.

Да ли свако треба да добије карту за утакмицу?
Јока : Сада скоро, смо имали текму са Лацијом. А они који дођу само на те веће текме, треба стан да продају, да би дошли на утакмицу а камоли да се жале да им је карта скупа. То су крелци, који не знају зашто су дошли на утакмицу. То су индијанци које ја уопште не готивим и не разумем их.

Твој однос са жандарима?
Јока : У последње време, жандари су О.К. Вероватно, зато што су добили много батина, па им је дошло из ду*ета у главу. Добију по пи*ки они, добијемо по пи*ки ми, па се ситуација смири. Они људи раде свој посао али знају да неће добити ништа ако испровоцирају срање. Заправо, о чему се ради – На једном гостовању сам разговарао са поручником и он ми је рекао да они са гробарима имају договор, када иду на неко гостовање, па им они не праве проблем. Док ми са срањем већ почињемо у возу или аутобусу. Нагласио је да правимо срање ако изгубимо а нарочито ако победимо, тако да су увек у грчу, када нас обезбеђују.

За крај, порука за млађе, који су и тражили, да будеш гост Делије кафеа?
Јока : Идите на утакмице. Са поносом носите Звездин шал. Немојте се крити, к’о мишеви. Ми имамо снаге и воље, али уз вас млађе и Север ће поново стати на ноге.

Све што је речено у овом интервјуу, лични је став Јоке и његове млађе екипе. За сарадњу, захвална, Мила.

Пред Новогодишње празнике, успели смо да дођемо и до наше популарне одбојкашице, Слађане Ерић, и искочимо из шаблонских питања, а успели смо да уз поздрав Делије кафеу, добијемо и одговор, који је Слађин тип дечка?: Важно је да буде висок, небитно да ли је црн или плав, такође је небитан физички изглед а мора да поседује шарм, којим ће ме привући. Најважнија ми је унутрашња лепота.

Интервју са Ултра Клан Хамбург

1) Да ли се спрема нешто специјално на фajнал фору од стране Ултра Клана и Ортодокс Бојса?
Свима могу да кажем да дођу на текму па ће да виде шта ће бити и како.

2) Ово је први пут после рата да ће у истој хали бити навијачи Звезде и хрватског клуба. Какав је осећај?

Па ја лично сам већ био на пар текми, после рата где су се на другој страни налазиле усташе, Соларис : Бечеј и на турниру у Копру 2000. године. Тада још нисмо били организовани као данас, тако да смо на те текме ишли онако, са на брзину сакупљеним друштвом спремним за све могуће.. Ништа значајније се није десило.. Тих година смо почели са бољом организациом цигана широм дијаспоре Ортходоx боyс у Словенији и Ултра клан у Холандији, Немачкој, Швајцарској,.. На тај начин смо направили екипу која је била увек редовна на свим већим текмама вољеног нам клуба. Да смо самим тиме доста напредовали могло се видети на неколико претходних текми у Словенији и Европи. Пре свега најважније направили смо добру екипицу, залуђену Звездом, која има много искуства, која једва ишчекује да обнови наше традиционално “Братство и јединство” са Хрватима које је било нестало са трибина случајем околности протеклих 12 година.

3)У Љубљани ће бити врло опасно. Ривалитет између српских и хрватских навијача би могао да изазове хаос. И једни и други
су најжешћи националисти. Да ли прижељкујеш било какав контакт са Торнадом?

Ма наравно, било би лепо када би се нашли са њиховим Торнадом негде пре текме па уз пиће, пре текме, да попричамо о томе, како то не ваља и тако то.. Било би нам изузетно драго када би нам изашли у сусрет. И да им покажемо колико их волимо. Мада овде морам да кажем да увек има неискусних навијача који се шетају по мањим групицама са обе(!) стране које би могле да буду жртвице “неких” националиста, није то то,.. И више би волео да се ти не курче превише уколико не рачунају да могу бити жртве..

4) После текме са Лашком, виђенији цигани и вође из Београда рекли су да су Ултра Клан (и ОБ) потпуно одушевили паролом “један дан затвора”
и бојкотирали 1 полувереме, и тако стекли равноправност међу групама са севера. Како ти то прија?

Што се тога тиче, Ултра Клан као и ОБ су групе појединаца залуђених Звездом, као и у Београду и уколико би се неком од нас несто слично десило, наравно да би пријала подршка свих навијачких група Севера. Морамо бити сложни и јединствени. Наша група са ОБ има фантастичну сарадњу треба рећи да смо сви ми имамо заједничку љубав која нас удружује, и да имамо способне људе који могу да направе нешто више како би наша Звезда имала фанатичну подршку по којој смо познати широм Европе и света. То се је видело на баскету против Олимпије у Љубљани, у Лашком и Новом Месту као и Риму, Верони,.. где смо почели много активније да се бавимо и укључујемо у целу организацију навијачких спетакла Севера.. Наравно морам да на поменем да неко савршенство навијања можемо да постигнемо само уз присуство водећих Звездиних навијачких група, да смо реални једни смо другима потребни, како би на свим текмама Звезда имала подршку са трибина, која је и те како потребна играчима као рецимо неки победоностни мотив, како код куће тако и на страни у Европи и свету. Нажалост због проблема око виза за Словенију наша група има више проблема да та гостовања одради масовније али у сваком случају упркос томе нисмо никада успели да разочарамо наш тим и уз ОБ увек приредили оно што се од нас очекује на тибинама (и око њих).

5) Планира ли се долазак на фудбалски дерби у Београд?

Што се дербија тиче неки организованијих одласка типа Бус нема, у Ултра Клану смо у сталном контакту једни са другима, тако да се међусобно договарамо око могућих превоза, али мислим да је реално неких 15 наших чланова да оде на ту текму. Не сумњам у феноменалну подршку нашем тиму, која је увек присутна на дербију, због тога ја лично више волим да идем на те мање текме са рецимо Хајдуком из Куле, Зета,.. где мој глас више значи, а и идем да гледам Звезду без обзира са ким игра и очекујем да Звезда и тада буде Звезда. Било би добро када би више људи почело тако да размишља али јебига цела ситуација доле је веома уништена (политика, народ, фудбал..) тако да је због тога тренутно можда просечно око 300 – 500 најватренијих који и даље имају воље, наде и снаге да редовно буду уз Црвено-беле. Боли ме курац за стоку, гледао сам их 15-20 пута на дербију (иако живим 2000 км од Београда), небитни су ми – превише су очајни у жељи да нас надмаше, за мене је то само још једна текма за коју желим само да победимо, као и све остале..

6) Нешто о твојим акцијама

О наредним акцијама, наша верност зависи од наше љубави, тако да смо у нашу групу укључивали увек најверније цигане које живе широм дијаспоре и које смо знали и упознавали искључиво на Звездиним текмама. Тренутно нас има 35, али као и у Србији тако и Дијаспори има доста позера/навијача тако да пажљиво бирамо на кога можемо да рачунамо. Путем фанзина покушавали смо да зблизимо и боље упознамо све из УК са дешавањима у нашем клубу, на трибинама и око ње. Све то радимо уз помоћ навијача из Србије (Цхе-а пре свега – wебмастера делије нета, коме смо се задужили са хектолитром пива) Мислим да смо тим направили веома велику ствар. Све то радимо од прикупљене годишње чланарине од које уз фанзин обично одрађујемо још по неку ствар за све чланове (Шал, мајцу,..), како би имиџ наше групе био на нивоу. Али као што сам рекао све то нам ништа не би значило уколико не би имали залуђену екипу цигана који своју верност и љубав доказују, неки већ две деценије и више, на текмама Црвене звезде широм Европе..

7) Ако имаш нешто да додаш или изјавиш, неки коментар.
Видимо се у Љубљани!